Doktor D
O DELU
Najnovija drama Gorana Markovića, DOKTOR D. je priča o progonjenom čoveku koji se skriva i menja identitet, dok na kraju i sam ne poveruje da je neko drugi.
LICA
K
Dragan Petrović Pele
Oficir
Pavle Pekić
Kurir
Dragiša Milojković
Gazda
Slobodan Ćustić
Šukalo
Srđan Dedić
Ubavkić
Savo Radović
Slađana
Milica Zarić
Dragić
Slobodan Boda Ninković
REČ PISCA/ REDITELJA
Može se reći da sam konačnu ideju za ovaj komad dobio tek kada sam ponovo, posle skoro pola veka, uzeo u ruke znameniti roman Roberta Luisa Stivensona „Neobični slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“. Pre toga sam, naime, imao samo nejasnu ambiciju da napišem nešto na temu dvojstva ličnosti. Kada sam pročitao rečenicu: „On, rekao sam, jer nisam bio u stanju reći – ja“, pala je odluka da napišem ovaj komad.
Na stranu to što Stivensonovo delo nije ništa izgubilo na snazi literarnog izraza; najviše me je ipak impresioniralo saznanje da se ljudi i dan danas, posle svih otkrića koje nam je donela psihoanaliza, još uvek jednako bezuspešno bore sa Senkom u sebi. Tamna strana čovekova, čini se, nije ni za pedalj ustuknula pred našim naporima da je iznesemo na svetlost dana.
Ipak, „Doktor D.“ nije parafraza pomenutog romana. Za razliku od doktora Džekila koji se bori protiv gospodina Hajda u sebi, moj junak pokušava suprotno. Moja Senka počinje da veruje kako može postati nešto drugo, neko ko je bolji od onoga što je bila kada je dodirnula „srce tame“. Kao ni doktoru Džekilu, ni mome junaku to neće uspeti. Valjda zato što je ljudska priroda još uvek najveća od svih tajni…
REČ DRAMATURGA
Najnovija drama Gorana Markovića, DOKTOR D. je priča o progonjenom čoveku koji se skriva i menja identitet, dok na kraju i sam ne poveruje da je neko drugi.
Priča se oslanja na slične teme iz istorije književnosti o promeni identiteta kakve su teme korišćene u Geteovom „Faustu“, Stivensonovom „Doktor Džekilu i mister Hajdu“, pa i u Andrićevoj „Prokletoj avliji“. Glavni lik ove drame je, međutim, savremen i radnja drama je sameštena u današnje vreme, pa u pojedinim momentima i delovima zapleta preuzima ponešto od stvarnih istorijskih ličnosti i dramatičnih političkih događaja iz naše savremene istorije. Tako nam se može povremeno tokom drame učniti da prepoznajemo neku konkretnu ličnost, zatim opet neku drugu, ali na kraju ćemo se uveriti da je protagonista ove drame fiktivan lik koji odražava piščevu težnju da pronikne u fenomen promene identiteta.
Da li će čovek prodati dušu đavolu da bi zadobio sva znanja, kao Faust, ili će sam na sebi eksperimentisati i pretvarati se u svoj animalni alter ego, kao doktor Džekil, ili će budući progonjen biti primoran da menja identitet, pa će i postati neko drugi, kao doktor D. – u svakom od ovih slučajeva sama promena je uzbudljiva, neizvesna i stoga suštinski dramatična.