NA SLOVO NA SLOVO – Pozorište na Terazijama

NA SLOVO NA SLOVO - Pozorište na Terazijama, Tiket Klub
NA SLOVO NA SLOVO – Pozorište na Terazijama

NA SLOVO NA SLOVO – Pozorište na Terazijama

Mjuzikl u režiji Darijana Mihajlovića

ULOGE:
AĆIM – Raslav Sekulović / Mateja Vukašinović
MIĆA, TEČA – Svetislav Bule Goncić
LOLA, TETKA – Mina Lazarević/ Jelena Jovičić
PAJA – Slobodan Boda Ninković
OSTOJA – Miroljub Turajlija
MORSKI VUK – Duško Radović
LAF – Slobodan Stefanović
LOŠKA – Snežana Jeremić
GENERAL, TEG – Ljubiša Dinčić
BUDILNIK, COKULA – Milan Bosiljčić
BUDILNIK, COKULA – Dušan Šida
KESA DESA – Milenka Rajković
KESA MILESA – Jasminka Nikolić
KESA AGNESA – Zorica BoškovićUčestvuje balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama.

Dušan Radović SEĆANJE NA “SLOVA”

Za to čudo, televiziju, svi smo bili mladi i neuki, i tek smo otkrivali šta može ona a šta mi. Postojao je “termin” u “šemi” televizijskog programa, i trebalo je, u pravom smislu reči, izmisliti – čime, kojim i kakvim rečima i slikama, ispuniti tih četrdeset minuta namenjenih deci. U mrak, u to veliko NIŠTA praznog televizijskog studija, trebalo je useliti neki sadržaj. U određenom roku, pod ne mnogo povoljnim okolnostima tadašnjih mogućnosti televizije.

Na svakoj stranici svakog televizijskog scenarija postoje leva i desna strana. Na levoj strani je VIDEO, ono što će se videti, a na desnoj AUDIO, sve ono što će se čuti. Specifičnost televizijskog posla i jeste u tome da se samo tako može i mora misliti – kako na najbolji način sinhronizovati VIDEO i AUDIO i ostvariti jedinstvo zvuka i slike, zanimljiv i dobar televizijski doživljaj. A to nisu ni mala muka ni mala veština. I zato su, dozvolite da kažem, potrebni određeni smisao i dar. Tako su se rađala i rodila i naša “Slova”: u stalnim nastojanjima da dobro nahranimo i zvuk i sliku, da ne budu prazna, ravna i dosadna, već, kako umemo i koliko možemo, slikovita, šarena i zanimljiva. Sećam se: prvo smo utvrdili pravila igre; tražićemo najrazličitije povode da deci pokažemo slova; osnovna igračka i glavni elemenat scenografije biće kocke; iz njih ćemo vaditi i u njih stavljati sve druge igračke, mrtve i žive; igru će voditi Mića Tatić; jedan od stalnih junaka biće Ostoja, on će govoriti samo reči koje počinju glasom i slovom “o”…

To je bio početak i tu smo negde stali. Onda je Vera htela “dete”. Imala je već jedno kod kuće ali je želela i jedno televizijsko. Pošto je ona imala druga posla, njeno dete pravili smo ja i Gordana Popović. Tako je dobrodošao među slova i naš lepi i tako važni Aćim. Zatim nam je, na prvoj probi, pobegao iz jedne kocke živi beli plovan. Vera ga je ostavila na slobodi i zadržala do poslednje emisije. Dobio je i ime, Gavrilo, i vrlo se profesionalno ponašao. Pred svako snimanje smo ga kupali, a on nije bio “nedokazan”, kao mnoga deca i glumci, već je trpeo i igrao.

Hteli smo da u “Slovima” bude mnogo muzike, lake, pevljive i prijatne. Televizija nam je nudila jednog kompozitora, a mi smo se, na našu veliku sreću, borili i izborili za drugog – Miodraga Ilića-Belog. To je, ako tako mogu da kažem, bilo sudbonosno za “Slova”: “Beli” je završio i znao sve muzike, i ozbiljne i neozbiljne, umeo je i mogao svakako, pa ipak mu je, kao velikom detetu, bilo veoma blisko ono što su htela da pričaju i pevaju “Slova”. Njegova sentimentalnost bila je zdrava i vedra i bilo je prirodno da se ona izražava najjednostavnije. Tako su “Slova” propevala iz jednog radosnog srca, koje je, nažalost, stalo. Zatim smo redom zapošljavali Đuzu, Lolu, Paju, Baju, Miću, Pepija… Rasla je porodica “Slova”, svi su ponešto pokazivali, pričali i pevali, mučili smo se i radovali, svađali i mirili… I to je tako trajalo dve školske i televizijske sezone, od 1963. do 1965 – sve dok smo mogli i dok je imalo smisla. Poslednju, 34. emisiju završili smo jednom lepom i tužnom pesmom, sa nešto lažne ili varljive nade da ćemo se ipak, jednom, nekad ponovo sresti. Ja sam mislio da nećemo. A Vera je znala da hoćemo. Tako je to bilo, dok je bilo i kako je bilo…

NA SLOVO NA SLOVO - Pozorište na Terazijama, Tiket Klub
NA SLOVO NA SLOVO – Pozorište na Terazijama

Adaptacija: Vladimir Andrić
Reditelj: Darijan Mihajlović
Originalna muzika: Miodrag Ilić Beli
Orkestracija: Sanja Ilić i Dragan Ilić
Autor songova: Dušan Radović*
Dirigent: Vojkan Borisavljević
Koreografija i scenski pokret: Sonja Lapatanov
Scenograf: Aleksandar Denić
Kostimograf: Ivana Vasić
Lektor: Radovan Knežević

Premijera: 17. april 2010.