Dubravka Kovjanić

Dubravka Kovjanić, Tiket Klub

Dubravka Kovjanić

Možda niste znali da je kultno italijansko ostvarenje Federica Fellinija “La Strada” (1954) tj. “Ulica”, jedan od najgledanijih neameričkih filmova u zemlji Holivuda. Koliko je bio popularan vidi se i po tome što je kasnije nastala istoimena pozorišna predstava koju je na scenu Pozorišta na Terazijama postavio Slavenko Saletović…

U tipičnoj neorealističkoj priči o nesrećnici Gelsomini, koja pokušava da pronađe izlaz iz beznađa uz surovog i sirovog Zampana, glavnu ulogu igra beogradska glumica Dubravka Kovjanić…

Mnogi Dubravku pamte po roli u seriji Siniše Pavića “Stiži dolari”, a veliku nagradu Bitefa 2009. “Mira Trailović” osvojila je predstava “Sanjari” u kojoj naša sagovornica igra jednu od glavnih uloga. Uz to, na repertoaru beogradskih pozorišta je još nekoliko komada u kojima se pojavljuje u većim ili manjim ulogama. No, u centru pažnje je “La Strada”, pa razgovor počinjem pitanjem da li je veliki pritisak da igra ulogu koja je proslavila Giuliettu Masina, jednu od najmarkantnijih italijanskih filmskih diva svih vremena.

– Pomalo je čudno što su mi mnogi već postavljali to pitanje. Mislim da smo se kao ekipa prilično distancirali od filma, koliko je to moguće. Prosto smo morali da zaboravimo delo koje je samo po sebi veoma kompaktno i kompletno umetničko ostvarenje koje ima istu važnost i pedesetak godina od nastanka. Mi smo uzeli tekst i pokušali da ispričamo našu priču bez opterećenja šta je film nekada predstavljao. Bilo nam je čak i zabranjeno da gledamo “Ulicu” dok spremamo predstavu. Takođe, pokušaj da se dostigne kreacija Giuliette Masina bio bi besmislen i ne bih mogla na taj način da radim. Jednostavno sam napravila svoje viđenje te uloge, verovatno i pod uticajem Beograda i ovog vremena i činjenice da sam pripadnica druge generacije. Generalno sam morala da skinem taj teret da bih mogla da radim kvalitetno. Uloga će se, kako mi budemo igrali i razvijali predstavu, sigurno otvarati i širiti.

Iako popularna, “La Strada” je sad prvi put postavljena na daske balkanskih pozorišta. Čudno, zar ne?

– Jeste, i čula sam da su pregovori oko postavljanja tog komada trajali petnaestak godina! Eto, konačno se neko usudio da to uradi!

Da li znaš da je u Novom Sadu osamdesetih postojao bend “La Strada”?

– Iskreno, nisam imala pojma!

Tvoj profesionalni put više je vezan za pozorište. Sticaj okolnosti ili namera?

– Izabrala sam prilično čudan put. Počela sam da se bavim glumom sa pozorištem u glavi. Otišla sam sa šesnaest godina u Novi Sad da studiram, pa potom u Sombor da radim. Pomalo dislocirana od epicentra događaja, vratila sam se u Beograd i počela da igram, bez matičnog pozorišta, ali se nekako otvaraju stvari i prilično sam zadovoljna. Trenutno u JDP spremam i Shakespearov “Kako vam drago” koje režira Slobodan Unkovski. Odlična je podela, zabavno je na probama, i radimo bez vremenskog opterećenja.

Gde je film u tvom glumačkom životu?

– Film me uvek interesovao, ali to je nešto što dođe ili ne. Iskustvo stičem u nekim manjim projektima. Moj prvi veliki film bi mogao da bude “Žena sa slomljenim nosem” Srđana Koljevića gde imam malu ulogu. Još nisam imala priliku da vidim kako sve to izgleda i ne znam kad će da bude premijera.

Mnogi imaju predrasude prema serijama Siniše Pavića. Igrala si u projektu “Stižu dolari” pa kako to izgleda iz iskustva mlade glumice?

– Rad koji je užasno važan za mladog glumca i minutažu pred kamerama koju ne bih dobila na drugom mestu. Meni je ta uloga bila odlična škola, jer se na televiziji radi drugačije i tehnika glume je različita od one koje se uče na akademijama, tako