Konoba 32 - Besplatna dostava hrane u Pancevu Restoran i picerija Konoba 32 Konoba 32 - Proslave i ketering

Nataša Tapušković

Nataša Tapušković, Tiket Klub

Nataša Tapušković

Odrastajući sa žigom devojčice iz razvedenog braka, prerano je sazrela, a rane koje su tada otvorene zacelile su kada je dobila ćerke. Kao glumica sebe daje u malim dozama, ali briljantnim ostvarenjima

Hej, jesi čula vest? Kako Tanjug javlja: „Ja te volim.“ Dok je u filmu „Lajanje na zvezde“ Dragan Mićanović kao Mihailo Knežević te reči upućivao Danici, odnosno Nataši Šolak, ona je sebe prvi put gledala na velikom platnu. Bilo je to pre premijere, na zatvorenoj projekciji. Za razliku od javnosti koja je na blic bila osvojena novim, svežim, lepim licem nepoznate glumice, ona je bila zgrožena sopstvenim ogromnim likom na platnu:
– Posle petog kadra pošla mi je krv iz nosa. Nisam bila spremna za tu sliku, ne volim sebe da gledam, a nisam ni znala koliko ću se često videti na ekranu. U filmu Mićku ide krv na nos od zaljubljenosti, ja sam krenula kući sa projekcije, a krv je i dalje tekla.
Od tada je prošlo dvanaest godina. Nataša Šolak postala je gospođa Tapušković i majka Đurđe i Dane. Velikom platnu i pozorištu posvećivala se dozirano, puštajući publiku da je se zaželi. Posle velike filmske pauze sada je gledamo kao policajku u filmu „Šišanje“. Mimo velikog platna vidimo je i u ulozi majke:
– Uživam u toj ulozi, dobila sam dva nova života i odgovornost u vezi s tim. Život mi se utrostručio. Ponekad sam zbunjena, ponekad suočena s pregršt strahova, ali materinstvo ne mogu da merim ni sa čim. Moje devojčice ne liče na mene, ali hvala bogu, imaju zgodnog tatu. U stvari, nisam ni očekivala da će ličiti na mene, poznajući našu žensku genetiku. Moja mama i sestra imaju decu iz dva braka i nijedno dete ne liči na njih.
Brena i Barudžije
Kao i mnoge priče o detinjstvu i Natašina počinje ovako:
– Živela sam u Kruševcu i imala sam sjajno detinjstvo. Bila sam povučena, zatvorena, uvek po strani, u vrtiću

Ćerka Đurđa liči na oca, a nekoliko godina kasnije, kada se rodila Dana, obrazac se ponovio

sam se držala uz vaspitačicu. Pamtim taj svoj stid, strah da nešto ne pogrešim. Vaspitačica je pokušavala da me oslobodi i dala mi da na značajnoj priredbi u Domu omladine, pred velikim auditorijumom, govorim pesmu „Sunce“. I sada se sećam da sam pred publiku izašla bez ikakvog stida ili straha. Bilo je to i za mene veliko iznenađenje. Škola mi je bila nadomak kuće, često sam za veliki odmor odlazila kući da jedem, na časove nisam uspevala da zakasnim. U zgradi sam imala dve drugarice koje su bile moje vršnjakinje, s Adelom sam čak išla i u isto odeljenje. Imali smo predivnu učiteljicu Kosaru Petrović, koja je, kada smo bili treći četiri, proglašena najboljom učiteljicom u Kruševcu. Svi smo je veoma voleli. Današnjim klincima su sigurno smešne naše tadašnje igre žmurke, lovca i zečeva, ili partizana i Nemaca. Za stanare zgrade leti smo organizovali priredbe po ugledu na „Evroviziju“ i Lepu Brenu, koja je tada bila apsolutni hit. Bila sam u jednoj tački pratnja Danijelu, jedna od sestara Barudžija, a u drugoj Lepa Brena, pevala sam „Sitnije, cile, sitnije“. Vijača je bila moj mikrofon. Adela od jedva petnaestak kila bila je Lepi Bora i svirala je harmonikicu. Naplaćivali smo ulaznice i od tih para kupovali žvake, sličice, sladoled. Imala sam prve klizaljke koje su bile senzacija u to vreme, vozila sam ih po zaleđenom školskom dvorištu. Od pete godine krenula sam na balet.
Čekajući tatu
I priče o idiličnom detinjstvu imaju drugu stranu medalje. Ovako je izgledala njena:
– Imala sam pet godina kada se moja četrnaest godina starija sestra po majci udala. Pamtim taj momenat kao traumu, jer smo živeli zajedno sve dok posle svadbe, koja je za mene bila neverovatan događaj, nije rekla: „Idem ja.“ Bila sam zbunjena i gledala sam kuda odlazi sa „tim čikom“. Da me uteši, obećala mi je cigaret žvake. Ona se odselila i od tada sam odrastala kao jedinica. Roditelji su mi se razveli i od moje sedme godine otac je živeo u Beogradu. Nisu se razveli pod teškim okolnostima, nije bilo svađe, mogla sam to i da razumem, ali emotivno nisam mogla da prihvatim taj gubitak. Često sam bila usamljena i čekala sam s ključem oko vrata drugarice da izađu na ulicu da se igramo. Imala sam spektar svojih delatnosti kojima sam prekraćivala vreme. U ćevabdžinici, nadomak kuće, često sam pomagala momcima i s njima pravila ćevape, dovodila kući malu decu iz obližnjeg parka da ih pripazim. Mama mi nije određivala vreme kada ću da se igram, ili učim, imala sam slobodu. Patila sam zbog razvoda roditelja, ali moj problem je bio druge prirode. Otac je dolazio svakog vikenda da me poseti. Petak sam jedva čekala, a nedelju, kada bi se vraćao, mrzela sam sve doskoro, dok nisam dobila svoju decu. Tada sam zacelila te rane. Nedeljom bih slušala zveckanje escajga u drugim kućama dok se kod nas otac spremao da ode. Bežala sam u toplinu tuđeg doma kod komšinice Mirke. Ona je imala dve ćerke, muža, kanarinca, htela sam da budem deo pune kuće. Na neki način zavidela sam drugarici koja je živela sa mamom i bakom, njoj otac nije nikad dolazio. Imala je na neki način jasniju situaciju. Moji doživljaji i spoznaje tokom detinjstva nekako su prerano stigli. Sećam se boli koju sam osećala dok bih ostajala sama i gledala film „Kramer protiv Kramera“, scena prženja jaja. Kada sam gledala „Rajanovu kći“, komšinica je sišla s drugog sprata jer sam strašno plakala. Od razmišljanja o sopstvenoj porodici još tada sam razumela šta muči Saru Majls.
Lov na muža
Mnogim Kruševljanima i danas zaigra srce kada pomisle na Natašu, na svoje dečačke snove i neostvarene ljubavi. Petar Leković, njena prva ljubav, nije gubio vreme. Ponudio joj je brak. Imao je devet, a ona sedam godina:
– Došao je sa dva druga pod moj prozor i pevao je pesmu „Za Beograd“, a onda me je zaprosio. Deca su nam organizovala svadbu, spremili su i burme i mi smo se „venčali“. Nikad se nismo razveli. Cela škola znala je za naše simpatije. Kad su ga na razglasu pominjali jer je bio đak generacije, ceo razred okretao se ka meni, a učiteljica mi je namigivala. Sećam se Saše Savića iz Sarajeva, bili smo zaljubljeni u nekom sedmom razredu, u Trpnju, na moru. Za rastanak me je pozdravio lastinim skokom u more, skočivši s najveće šipke trajekta koji se uveliko kretao. Jedan dečko neprestano je pisao grafite „Nataša, volim te“ po mojoj zgradi, u ulazu. Pisali smo jedni drugima ljubavna pisma. To su bile tako nevorovatno čiste, iskrene emocije. Spadam u one što se izlažu raznim emotivnim trošenjima, ali me ona neprestano obnavljaju. Imala sam bujno odrastanje. Dok god nisam srela muža, ja sam ga neumorno tražila.
Gluma iz vedra neba
Ništa nije nagoveštavalo da će se baviti glumom. U porodici nije bilo umetnika, mama je bila medicinski radnik, otac se bavio ekonomijom i geografijom:
– Na moje formiranje, oblikovanje kao ličnosti, uticao je baletski studio velikog pedagoga Borisa Radaka, u kome sam bila. Nažalost, Boris je preminuo kada sam imala trinaest godina. Tada sam prešla na folklor i na

Na sceni sa kolegama Vesnom Čipčić i Tihomirom Arsićem

njemu sam ostala do fakulteta. Ples sam oduvek volela i danas se osećam najslobodnijom i najsrećnijom u njemu, čak možda više nego u glumi. Najlepše trenutke pamtim kada sam igrala solo „Banat“, „Vranje“, „Rugovo“. Prvi put sam odigrala čoček u Beogradu, u Domu vojske, pred dve hiljade vojnika. Bilo je vrlo uzbudljivo, u sali je bilo zatišje, čuo se samo zvuk daira u mojoj ruci. Činilo mi se da u sali nije bilo daha, kao da niko nije disao, imala sam jezu od tog doživljaja. Iako je moja najveća ljubav bila filozofija, potpuno iracionalno odlučila sam se za književnost. Na probu za glumu otišla sam slučajno, zbog druga iz odeljenja, ali već sutradan počela sam da se pripremam za prijemni uz pomoć Milovana Ćetkovića, koji je spremao i Vojina Ćetkovića i mnoge od nas. U  roku od 27 dana spremila sam se za prijemni. Te 1994. godine prijemni ispiti na svim fakultetima polagali su se u isto vreme. U sat su mi se poklopila oba prijemna, na glumi i na književnosti. Mama se bojala za moju budućnost, i kad je čula da ću otići na glumu, rekla je: „Nikako! Hoćeš da završiš na poljoprivredi u septembru? Nemoj da rizikuješ!“ Naravno da jesam. Kada su me primili, bio je to šok za sve. Jedno vreme roditelji su tiho negodovali i prećutno izražavali nezadovoljstvo. Prva godina studija za mene je bila baš teška. Potpuno novi svet, po ceo dan na akademiji, od umora nisam imala snage da smestim sva ta iskustva. Na drugoj godini bilo mi je mnogo lakše, a na trećoj sam dobila ulogu Evice u „Pokondirenoj tikvi“, s Nebojšom Glogovcem, Vesnom Čipčić i Pepijem Lakovićem, kome je to bila jedna od poslednjih uloga. U avgustu sam dobila ponudu i snimila „Lajanje na zvezde“. Prve godine studija živela sam kod oca, a kasnije se i mama preselila. Tek kada su oboje videli neke rezultate mojih studija, primirili su se. Srećom, adaptabilni su, nisu me sputavali, samo su se brinuli.
Tačka na karijeru
Bila je miljenica publike kao junakinja filma „Lajanje na zvezde“, karijera joj je bila u usponu, imala je dvogodišnji pozorišni staž i u duši lom: ljubavne nedoumice, a u zemlji bombardovanje. Spremna da sve napusti, spakovala se i otišla u Italiju:
– Nisam više bila sigurna da li ću se baviti ovim poslom. Za mesec i po dana savladala sam jezik i zaposlila se kao bebisiterka u Bolonji. Nisam bila opterećena time šta sam ovde bila. Dobro sam zarađivala, putovala. Posle godinu dana osetila sam da mi nedostaje moja zemlja, ljudi koje volim i vratila sam se. Ni sada mi ne bi bilo teško da radim bilo šta da preživim. Ne bojim se ako glume nema, mogu da se snađem i da izdržim i kad nemam dovoljno novca. Da bih se neprestano usavršavala, trudim se da izaberem teži put. Samodisciplina mi ne dozvoljava da pomislim da sam nešto mnogo vrednija od drugih. Nisu to specifične osobine glumice, zato me malo ima, pa me nema. Ne bih mogla dugo da izdržim gore.
Neuobičajeno za ovo vreme, ali susretu sa budućim mužem prethodilo je provodadžisanje:
– Imala sam 27 godina i nisam bila ni u kakvoj žurbi da sretnem „gospodina pravog“, a naravno da mi je bilo veoma neprijatno što me upoznaju s nekim dečkom na taj način. Vukova kuma, koja je bila ubeđena da smo jedno za drugo, organizovala je susret u „Stupici“, posle predstave ,,Supermarket‘“, u kojoj sam igrala. Pružio mi je ruku, nisam čula kako se zove, samo sam pomislila: „Aha, ovo je moj muž.“ Moji odabiri do tada su bili sasvim suprotni. On je bio toliko različit od svih da sam pomislila: „Sigurno je to taj.“ Svideo mi se zbog energije, blagosti, topline, plemenitosti, kvaliteta uz koje sam mogla da dođem do još bolje sebe. Živeo je u Americi i tada je došao na deset dana. Posle dva-tri dana oboma nam je bilo jasno da smo jedno drugom predodređeni. Mesec dana kasnije smo se verili. Sačekali smo da završim film „Život je čudo“ i venčali se posle godinu dana. Prezime Tapušković uzela sam da bih svojoj deci u doživljaju porodice omogućila celovitost. Kao dete doživljavala sam mučne scene u školi kada me pitaju za ime i prezime oca i majke, a moram da izgovorim dva različita. Smetalo mi je što moja porodica nije jedno, kao da smo bili rasparčani. Ne smatram da je razvod strašan, niti imam strah od sopstvenog, iako ne bih volela da se to ikada desi, ali mi je najvažnije da moja deca sve vreme gledaju naš zdrav odnos i da što pre nauče da budu u dosluhu sa svojom intuicijom. Tako je normalno da se sad kad imam svoju porodicu, trudim da ne ponavljam neke pogrešne obrasce. Muž mi je ogromna podrška. Kad ja radim, on smanjuje svoje poslove i bavi se decom. Ne radim često, bila bih vrlo nezadovoljna kada ne bih mogla sa posvećenjem da odgovorim na sve zahteve i izazove koje mi svakodnevni život donosi. Moje važne odluke uvek su posledica velike analize i samoposmatranja, tako da se oko važnih stvari nikada nisam pokajala. Kajem se zbog ponekog sopstvenog kukavičluka, nemogućnosti da u nekim situacijama relativizujem stvarnost, ne posmatrajući je tako crno-belo. Uvek sam bila štreber, debelo se potrudim za sve što dobijem.

Povezane teme:

*

    Pratite nas

  • RSS
  • Facebook
  • Twitter

MARIZA - Ulaznice -

MARIZA - Ulaznice Sava Centar 20:30, Thursday, 7. Dec 2017 Karte: ...

SLAVIJA - REPERTOAR

SLAVIJA REPERTOAR POZORIŠTA ZA OKTOBAR 2017. KARTE!!! 01. OKT. ...

ZVEZDARA TEATAR - RE

  ZVEZDARA TEATAR REPERTOAR ZA Oktobar 2017.  Informacije i rezervaci...

ADIL - Sava Centar

ADIL  17. novembar 2017 Sava Centar Cene ulaznica: 1000, 1200, 1500, 1700 ...

POZORIŠTE NA TERAZI

POZORIŠTE NA TERAZIJAMA REPERTOAR ZA OKTOBAR 2017.   Петак, ...

MARIZA - Ulaznice -

MARIZA - Ulaznice Sava Centar 20:30, Thursday, 7. Dec 2017 Karte: ...

SLAVIJA - REPERTOAR

SLAVIJA REPERTOAR POZORIŠTA ZA OKTOBAR 2017. KARTE!!! 01. OKT. ...

ZVEZDARA TEATAR - RE

  ZVEZDARA TEATAR REPERTOAR ZA Oktobar 2017.  Informacije i rezervaci...

ADIL - Sava Centar

ADIL  17. novembar 2017 Sava Centar Cene ulaznica: 1000, 1200, 1500, 1700 ...

POZORIŠTE NA TERAZI

POZORIŠTE NA TERAZIJAMA REPERTOAR ZA OKTOBAR 2017.   Петак, ...

Prijatelji sajta

  • Pančevo Life Style - Urbani vodič kroz Pančevo
  • Bard Marketing
  • Citi Van
  • Favi