Konoba 32 - Besplatna dostava hrane u Pancevu Restoran i picerija Konoba 32 Konoba 32 - Proslave i ketering

Milenko Pavlov

Milenko Pavlov, Tiket Klub

Milenko Pavlov

 

Dok je svojim glumačkim minijaturama oduševljavao srpsku dijasporu na severnoameričkom kontinentu Milenko Pavlov se uverio u čari koje pruža život u mirnom okruženju, što je i jedna od glavnih karakteristika „zemlje javorovog lista“. Pošto je vezan za rodnu grudu, odlučio je da delić te bezbrižne atmosfere prenese u banatsku ravnicu

Profesionalna biografija Milenka Pavlova, prvaka Narodnog pozorišta u Beogradu, predstavlja školski primer pravilno shvaćenog značenja poruke koju je Stanislavski uputio svim izvođačima glumačkih radova i u kojoj se kaže da za velikog glumca nema malih uloga. Debitovao je sada već davne 1979. godine u seriji Pripovedanja Radoja Domanovića, posle čega je imao upečatljive minijature u brojnim TV serijalima i filmovima.

Televizijska publika pamti ga i prepoznaje po efektnoj roli Radojice Ilića u seriji Srećni ljudi, dok prestonički poštovaoci pozorišne umetnosti već godinama u nacionalnom teatru uživaju u bravurama koje večiti mladić iz Srpske Crnje kraj Zrenjanina izvodi u hit predstavama Kovači, Vesele žene vindzorske i Kir Janja. Pristajući da bude sve što režiseri žele pekao je zanat, da bi na kraju dočekao svojih pet minuta slave. Voljom sudbine, to se nije dogodilo u Srbiji i Beogradu, već u dalekoj Kanadi. Iz tog razloga, razgovor s poznatim srpskim komičarem u idiličnom ambijentu njegovog doma u blizini Pančeva počinjemo s impresijama koje je poneo s poslednje kanadske turneje.

- Kanada je jedan od najvećih srpskih gradova, jer u njoj živi 150.000 Srba koji su u ogromnom procentu koncentrisani u Torontu, dok ih u Montrealu, na primer, ima samo 3.000. Moja koleginica Ljilja Đurić i ja smo polovinom septembra gostovali tamo s predstavom Samo da znaš koliko te volim, koju smo odigrali jubilarni 60. put, baš kao što je pre nekoliko meseci to bio slučaj s mojom monodramom Titov tajni dnevnik. I ovog puta je sala tamošnjeg kulturnog centra Oplenac bila krcata i tražila se karta više – kaže Milenko Pavlov na početku razgovora za MOZZART Sport.

Kakav je osećaj obući maršalsku uniformu?

- Lepo je biti drug Tito, bogati, a-ha-ha… To je predstava koja uvek nailazi na veliko interesovanje naših ljudi u inostranstvu, pošto je Josip Broz veoma zanimljiv lik. Reč je o satiričnoj priči o vođi, koja može da se uporedi s bilo kojim svetskim autokratom.

Ko su ljudi koji vam aplaudiraju?

- Publika je fenomenalna i čini je krem srpskog društva koji je devedesetih napustio zemlju u potrazi za boljim životom. Uglavnom su to inženjeri, programeri, doktori, biznismeni…

Pitaju li vas u neformalnim razgovorima nešto u vezi situacije u otadžbini?

- Oni na planu politike znaju više nego mi, zato što raspolažu s mnogo više informacija. U principu, dešavanja u Srbiji ih ne interesuju previše, mada je primetna njihov žal za domovinom.

Ko ili šta je na vas ostavilo najveći utisak?

- Uspešni srpski biznismeni. Naime, događalo mi se da krajnje opušteno pričam s nekim, da bi me kasnije moji domaćini pitali: „Znaš li s kim si malopre razgovarao, znaš li koliko je on bogat?“ Naravno da me nije impresionirao njihov imetak, već skromnost i odsustvo onog čuvenog srpskog „ja, pa ja“!

I koliko vam po povratku treba vremena da se priviknete na srpski ambijent?

- Prvo prilagođavanje je vezano za saobraćaj. U Kanadi se čovek prosto odmori upravljajući automobilom, dok ovde moraš sve vreme da netremice gledaš ispred sebe, pa u retrovizor, na trotoar. Sve to zamara. Ne znam, verovatno nekome odgovara da to tako mora da bude. O drugim stvarima da i ne govorim.

Milenko, da li ste zato kidnuli iz Beograda i na periferiji Pančeva izgradili svoju Kanadu u malom?

- Otprilike. Video sam tamo ovako nešto i potrudio se da to preslikam. Imam dosta prijatelja kojima, kad me pozovu u svoje vikendice, odgovaram da moja kuća upravo tako izgleda. Kao što možete da vidite, ovde vlada mir, tišina, blizu je Tamiš, a udaljen sam samo 50 metara od glavnog druma. Idemo dalje! Pijace u Pančevu su za 30 odsto jeftinije od beogradskih, baš kao i kafane. E sad, jedino što je u blizini Aero klub, pa nas s vremena na vreme preleću avioni.

Sve je to lepo, međutim, mnogi zaziru od Pančeva zbog povećanog zagađenja vazduha.

- Prilikom kupovine placa birao sam zonu koja je manje ugrožena i u koju vetrovi ne donose neprijatne mirise. Činjenica je da u poslednje vreme takvih problema nema ni u ostalim delovima grada. Vazduh se obično zagadi u vreme glasanja, tako da ćemo za godinu dana videti kakav ćemo vazduh udisati. U tom periodu jedni truju, a drugi spašavaju građane. Spasioci na sve strane!

Kad smo već na terenu politike, da li je tačno da imaš običaj da se drugovima državnicima obratiš s „kolega“?

- Jednom zgodom sam se sreo s veoma visoko rangiranim zvaničnikom, ali neka ostane tajna da li je to bio predsednik države ili vlade. Uglavnom, za vreme druženja s decom s Kosova u Domu pionira, pojavio se taj političar i 100 kamera iza njega. Automatski prekinem program i prozovem ga s rečima: „Kolega, izvolite“. U prolazu me upitao kako smo to mi kolege.

Odgovorim mu da je više on na televiziji, nego ja, kome je to posao.

Šta vam bi?

- Igrao sam dosta monodrama Laleta Bojičića i pre pet godina sam dobio Domanovićevu nagradu za negovanje satire, od Udruženja književnika Srbije. To je osnovni razlog što volim da se političarima obratim dvosmisleno, trosmisleno, onako izdalje. Pa ako se sete – sete.

Pomenuste nagrade. Pored brojnih umetničkih talenata koje ste posedovali, kako je pobedila ljubav prema glumi?

- Otac mi je bio amater glumac i svirao je harmoniku. Istovetne afinitete imao je i moj deda. Dakle, geni su odradili svoje. Gde će iver nego pored klade. Počeo sam da glumim u šestom razredu osnovne škole, da bih kasnije pohađao zrenjaninski Dramski studio i na kraju završio FDU. Malo je neobično što sam prvo želeo da upišem režiju. Ma čudni su moji putevi.

Zbog čega?

- Kao tinejdžer sam kovao velike košarkaške planove. Trener mi je bio čuveni Loci, koji je te 1956. godine, u eri Radivoja Koraća, bio reprezentativac. A Proleter je u to vreme bio prvak Jugoslavije. Jednostavno, bili su to dani kad nisi mogao da priđeš devojci ako nisi znao da izrecituješ pesmu, sviraš neki instrument ili ako se ne baviš sportom. Romantično doba. Krenuo sam od gitare i pesme Vaska Pope Očiju tvojih da nije, posle čega sam uzeo u ruke narandžastu loptu.

Na kojoj poziciji ste igrali?

- Bio sam desno krilo, tako se to onda tretiralo. Kasnije sam igrao na poziciji beka, da bih se, kako su prolazile godine i saigrači me prerasli, preselio na klupu. Pogađate da sam na kraju završio u gledalištu.

Toliko o sportu. Šta ste još, osim glume, pokušavali po dolasku u Beograd?

- Učio sam džez balet i moderan ples, jer su mi bili potrebni za glumački posao. Ali opet bih se vratio na sport, jer sam punih 20 godina rekreativno igrao fudbal s novinarima i saradnicima redakcije Jež. Između ostalih, igrao sam sa sadašnjim urednikom Blica Ivanom Mrđom, već pomenutim Laletom Bojičićem, pa onda s Vanjom Bulićem, koji je čovek odbojke, ali je kao pravi sportski tip odlično igrao i fudbal. U toj ekipi bio je i pokojni Dušan Prelević koji je bio u nekom svom fazonu.

Prele kao Prele, sigurno se nije mirio s porazom?

- Upravo tako. Igrali smo fer i retko kad je neko tražio faul. Međutim, Prele me u jednom duelu tako udari laktom za vrat, da sam pao na radijator. Kažem mu: „Ej, čoveče, šta mi to uradi!“ A on će meni: „Ne kenjaj, ne kenjaj, brate, igraj fudbal!“ Iznerviram se i zapretim mu da ću mu dati tri gola. Posle drugog koji sam postigao, pojurio me i morao sam da pobegnem u svlačionicu i zaključam se, a-ha-ha…

Ne pominjete čuvenog „ježevca“ Zorana Nikolića Zozona, danas vernog saradnika MOZZART Sporta?

- Da, da, igrao, bre, i Zozon. I to kao lud. Bio brz kao munja, uz to snažan i tukao se za svaku loptu. Jedino mu nije valjalo što se brzo umarao. Kad se malo prisetim, još bolji je bio u trećem poluvremenu, a-ha-ha… Volim ga i što je potpisao moj prvi intervju. U Ježu, podrazumeva se. Uradili smo ga tako da sam na njegova pitanja odgovarao uz pomoć fotografije. Na primer, slikao me u muzeju na Kalemegdanu, gde smo iskoristili stolicu u obliku slonove noge. Legao sam na travu, a on je tako fotografisao da je ispalo da mi je slon stao na grudi. Bio je to slikoviti odgovor na pitanje kakva je situacija u pozorištu. Posle su me ljudi pitali je l’ me slon stvarno onako načepio. Bila su to lepa vremena, kad smo se divno družili. Nažalost, Jež danas niko neće da finansira.

Ko voli fudbal, voli i nekog od naša dva najveća kluba. U kom ste vi taboru?

- Moca Vukotić je moj školski drug i ponosim se time. Odlično pamtim dane kad ga je njegov stric svakog dana iz Rakovice, gde smo išli u školu, vodio na treninge Partizana. Mnogo godina kasnije, zajedno smo večerali u društvu Ivana, mog sina iz prvog braka, koji je tada imao 16 godina. U jednom trenutku, naslednik me upitao: „Tata, ko ti je ovaj čovek?“ Odgovorim mu ovako: „Nemoj sad da te udarim, pa to je Moca Vukotić, legenda Partizana i jugoslovenske reprezentacije!“ Sve mu je bilo jasno kad mu je Moca poklonio dres koji mu je posle jednog meča dao legendarni nemački golman Sep Majer. To mu je naročito značilo, jer je bio golman OFK Beograda, a potom i nekih manjih klubova.

Dok ste u školskom dvorištu igrali fudbal s Mocom, jeste li „sumnjali“ da će postati as?

- Videlo se da će biti neko i nešto u svetu fudbala još kad smo bili peti razred. Bio je mali, sitan, ali neverovatan „brzanjac“. Driblao nas je s lakoćom, dok smo mi ostali jurili za loptom i neumorno vikali: „Daj meni, daj meni!“ E sad, moram da napomenem da sam istovremeno dobar prijatelj i s nekim zvezdašima. Na prvom mestu s Duletom Savićem.

Je l’ to hoćete da kažete kako ste ipak navijač Crvene zvezde?

- Stvari ovako stoje – bivši sam navijač crveno-belih koji trenutno iz sve snage navija za Partizan u ovogodišnjem nastupu u Ligi šampiona. A što se tiče srpskog fudbala u globalu, užasno sam razočaran. Bolje da ne ulazimo u detalje.

HOLIVUD SE UČIO NA PARTIZANSKIM FILMOVIMA

Sa setom se Milenko Pavlov priseća vremena kad su holivudski majstori krali zanat od srpskih filmskih umetnika.

- Nekada su posao dobijali samo dobri, kvalitetni reditelji i glumci i nije bilo potrebno da budu članovi partije. Danas ako nisi član partije praktično nemaš prolaz. Režimski ljudi preko noći dobijaju velike projekte, da bi mnogi od njih preko noći i nestali sa scene. U zlatna vremena našeg glumišta ka vrhu se išlo postepeno. Najlepši primer profesionalizma su partizanski filmovi koji i dan-danas izgledaju vrhunski. Pa Ameri su pravili vesterne, pogotovo one „špagete“, po uzoru na te naše filmove. Dolazili su po genijalnu Soju Jovanović da im režira i Pavla Vujisića, kome su nudili milione za ulogu Panča Vile. Paja ih je odbio zato što u Holivud nisu mogli da presele Savu, splav, njegove prijatelje i tetkicu koja kuva čaroban pasulj.

RIM NA KOŠUTNJAKU

Učestvujući u proizvodnji visokobudžetne italijanske serije koja se već duže vreme snima u Beogradu, naš sagovornik je u praksi mogao da utvrdi „gde je Evropa, a gde smo mi“…

- Zajedno s ostalim srpskim kolegama bio sam najamni rob u jednoj italijanskoj seriji koja se snima u našem glavnom gradu. Italijani su izgradili pravi Rim na Košutnjaku i to je prvo što me impresioniralo. Ono što me nimalo nije oduševilo je podatak da smo radili za bednu dnevnicu koja je tri-četiri puta manja od one koju su imale italijanske kolege, iako po kvalitetu glume možemo da ih pojedemo za doručak. Ništa nam ne preostaje nego da se pomirimo sa sudbinom, jer smo svesni da su kod nas došli da bi uštedeli ko zna koliko novca.

Povezane teme:

*

    Pratite nas

  • RSS
  • Facebook
  • Twitter

Beogradsko dramsko p

Beogradsko dramsko pozorište - KARTE REPERTOAR ZA OKTOBAR 2017. ...

Atelje 212 – KARTE

Atelje 212 – KARTE Repertoar za OKTOBAR 2017   СЦЕНА МИРА...

MARIZA - Ulaznice -

MARIZA - Ulaznice Sava Centar 20:30, Thursday, 7. Dec 2017 Karte: ...

SLAVIJA - KARTE -REP

SLAVIJA - KARTE REPERTOAR POZORIŠTA ZA OKTOBAR 2017. KARTE!!! 01...

ZVEZDARA TEATAR - KA

  ZVEZDARA TEATAR - KARTE REPERTOAR ZA Oktobar 2017.  Informacije i r...

Beogradsko dramsko p

Beogradsko dramsko pozorište - KARTE REPERTOAR ZA OKTOBAR 2017. ...

Atelje 212 – KARTE

Atelje 212 – KARTE Repertoar za OKTOBAR 2017   СЦЕНА МИРА...

MARIZA - Ulaznice -

MARIZA - Ulaznice Sava Centar 20:30, Thursday, 7. Dec 2017 Karte: ...

SLAVIJA - KARTE -REP

SLAVIJA - KARTE REPERTOAR POZORIŠTA ZA OKTOBAR 2017. KARTE!!! 01...

ZVEZDARA TEATAR - KA

  ZVEZDARA TEATAR - KARTE REPERTOAR ZA Oktobar 2017.  Informacije i r...

Prijatelji sajta

  • Pančevo Life Style - Urbani vodič kroz Pančevo
  • Bard Marketing
  • Citi Van
  • Favi