Madlenianum

Madlenianum, o pozorištu, Tiket Klub
Madlenianum, o pozorištu, Tiket Klub

DECENIJA U ŽIVOTU MLADOG TEATRA

Deset godina u životu prve privatne opere na Balkanu, zadužbine Madlene Zepter, Madlenianum i dalje čini mladim, ali i obavezuje. Madlenianum je danas jedini teatar u Beogradu na čijim se „daskama koje život znače“ izvodi opera, drama, balet i mjuzikl. Željom osnivača, najmlađi teatar Beograda postao je mesto okupljanja modernih stvaralaca. Od opere Tajni brak Domenika Čimaroze, do mjuzikla Les Misérables, Madlenianum je do sada postavio 22 produkcije od kojih je svaka pomerala standarde na svom polju. Od baleta Orfej u podzemlju i Triptih koji su proglašeni najboljim u svojim sezonama, preko prve naučno-fantastične opere Hofmanove priče, vraćanja zaboravljenog teksta Miloša Crnjanskog Tesla na scenu, do Eshilovog Prometeja predstavljenog kao modernog disidenta, futurističke verzije Madam Baterflaj i Les Misérables, mjuzikla koji stvara pozorišnu istoriju – sa svakom novom produkcijom Madlenianum je nastojao da na nov način na sceni predstavi klasični tekst ili beogradsku publiku upozna sa ostvarenjima koja su dugo bila neopravdano zapostavljena ili sasvim nepoznata.

Sve to je Madlenianum učinilo pravom kućom avangardne umetnosti u kojoj glumci, pevači i igrači, a sa njima i reditelji, scenografi i kostimografi kao jedino ograničenje imaju granice svoje imaginacije. Razlog da se stigne do veče kreativne slobode svakako jeste i činjenica da se pre dve godine Madlenianum uselio u kompletno renoviranu i obnovljenu zgradu u koju je uloženo blizu trinaest miliona evra i u kojoj su umetnici zatekli scensko-tehničke uslove najnovije generacije. Ali, tehnika ne čini scensku umetnost, iako joj značajno pomaže. Ono što je napravilo prepoznatljivu umetnost Madlenianuma jeste otvoreni i istraživački duh, duh koji je imao prilike da se u teatru koji je i dramski i muzički istovremeno, kreće ukrštajući žanrove ili tražeći prostor među njima. Tako je nastao balet Triptih, koreografa Ramona Uljea, višegodišnji hit ove kuće, potom i ostvarenja Liederabend, na Malerovu muziku i Nižinski – zlatna ptica, balet sa Konstantinom Kostjukovim u glavnoj ulozi, koji je pobrao najviše pozitivnih kritika i u zemlji i u inostranstvu.

No, kao što ima sasvim moderne uslove za rad, Opera i teatar Madlenianum od samog osnivanja radi i po modernim evropskim principima u stvaranju produkcija. Svi učesnici u projektu vezani su jedino umetničkim ugovorima i samo od mere njihove realizacije zavisi i njihov lični uspeh. U Madlenianumu zato nema mesta ličnim, klanovskim ili sindikalnim trvenjima, što često značajno ometa rad drugih teatara, pošto je svaki umetnik vezan svojim ugovorom u kojem stoje precizni umetnički zahtevi To je razlog što se svakom projektu prilazi kao da je prvi i kao da je u tom trenutku jedini, jer svaka nova produkcija okuplja nova, po pravilu najpoznatija imena koja novi projekat kreiraju držeći se jedino osnovnih umetničkih načela kuće i svoje artističke ideje. Nije na ovom mestu moguće navesti sve poznate umetnike koji su učestvovali u produkcijama Madlenianuma, a čini se piscu ovih redova da bi izdvajanje bilo kog ili bilo kojih imena nužno oštetilo sve one pevače, glumce i igrače koji su u Madlenianumu pronašli i svoju inspiraciju, ali i afirmaciju i umetničku zrelost.

Jubilej je prilika da se osvrnemo i na jednu ličnost koja je u Madlenianum ugradila čitavu svoju ličnost, a više nije među nama. To je nekadašnji šef-dirigent i potom umetnički direktor Gorjan Korunoski. Duh takvog čoveka nastavlja da živi na sceni teatra za koji je stvarao, pa danas biblioteka Madlenianuma nosi ime „Gorjan Korunoski“.

Osim biblioteke, u okviru Madlenianuma, radi i klub-knjižara u kojoj se knjige ne samo kupuju, već je to mesto gde se knjiga može prelistati i gde se čitaoci mogu susresti s poznatim piscima kakav je Čarls Simić, ili David Albahari. Klub-knjižara tako zatvara kompletnu ponudu jednog pravog centra umetnosti čiji se dometi ipak mere na sceni.

Deset godina nije malo i to obavezuje. Sledeća decenija zato donosi nova velika uzbuđenja, a svi zaposleni u našoj kući koji vole umetnost i žive sa našim predstavama, to shvataju pre svega kao izazov.

Madlenianum, o pozorištu, Tiket Klub
Madlenianum

Zgrada u kojoj se danas nalazi MADLENIANUM započeta je tokom pedesetih godina, a stavljena u funkciju sedamdesetih godina prošlog veka, kao zemunska scena Narodnog pozorišta. Originalni arhitektonski i tehničko-tehnološki koncept objekta pre je svojom sveopštom reduktivnošću nalikovao modelu socrealističkog doma kulture nego savremenom teatru. Eksploatacioni period od tridesetak godina, tokom kojeg nije mnogo ulagano, a posebno degradirajući period devedesetih (kad ova zgrada čak postaje tržni centar), učinio je svoje. Kada se MADLENIANUM, kao tada nova institucija, 1998. godine uselio u zgradu Pozorišta u Zemunu, zatečen je jedan potpuno oronuo, dotrajao i devastiran objekat.

Odlukom osnivača, gospođe Zepter, pokrenut je proces kapitalne fazne rekonstrukcije, čiji je osnovni cilj bio da se objekat ne samo dovede u funkciju, već i saobrazi sa duhom vremena, novim tehničkim mogućnostima, a samim tim i omogući ostvarenje najsloženijih umetničkih scenskih zahvata, koncepata i postavki. Danas  možemo reći da su ta stremljenja u potpunosti ostvarena i da MADLENIANUM nesumnjivo predstavlja jednu od najreprezentativnijih pozorišnih zgrada, ne samo u Beogradu i Srbiji, već i u širem regionu.

Novim arhitektonsko-urbanističkim rešenjem (delo akademika prof. arh. Ivana Antića) – modernim, ali istovremeno i brižljivo uklopljenim u ambijent i kontekst starog Zemuna – naglašen je izuzetan značaj javne funkcije pozorišta, ali su reafirmisani i  potencijali mesta. Ovaj kvalitet naročito je vidljiv u rešenju pjacete ispred objekta, koja je senzibilno tretirana kao prostor preklapanja spoljnog i unutrašnjeg, pa se ukazuje kao proširenje foajea, ili, pak, kao svojevrsna urbana pozornica.

Dominantna pozorišna funkcija tehnološki je zaokružena preoblikovanjem ulaznih partija: sale, prostora, umetničkog i tehničkog ansambla i dr. Međutim, bogatstvo nove zgrade MADLENIANUMA je i u brojnim, skoro nesagledivo alternativnim mogućnostima korišćenja prostora.

Enterijeri velike sale (arh Zorana Stojnić-Šerbanović) u kojoj je, sem partera, formiran i potpuno novi prsten loža na nivou galerije (sa ukupnim kapacitetom od oko 500 mesta), kao i foajea, Belle Etage i holova (arh. Branko Urošević), svojim elegantnim arhitektonskim rečnikom, prirodnim materijalima, bojama, osvetljenjem i komforom svake vrste, pripremaju nas i uvode u svet imaginacije koji se stvara na pozornici.