Jana Milić
Mlada srpska glumica Jana Milić, zvezda brojnih domaćih TV serija, ovu sezonu će pamtiti i po glavnim ulogama u tri filma. Za nju kažu da je najlepša srpska glumica mlađe generacije, a u to su se uverili i oni koji su videli naslovnicu „Maksima”, za koji se slikala
U intervjuu za Press nedelje Jana otkriva u kakvim je odnosima s Borisom Tadićem, da li koristi u poslu to što je u Glavnom odboru DS-a, ali i da li se u Srbiji do uloga dolazi preko kreveta i da li u svetu filma vladaju lobiji.
Film „Đavolja varoš” u kome igraš glavnu ulogu imao je u Karlovim Varima premijeru, kojoj nisi prisustvovala?
– Žao mi je zbog toga. I pored velike želje da idem, morala sam da ostanem u Beogradu zbog poslovnih obaveza. Verujem da će film proći dobro i s nestrpljenjem očekujem premijeru u Beogradu. Ali tu je i drugi festival, u Montrealu, na kom smo prošli i idem tamo 28. avgusta.
Reditelj srpsko-američkog filma „Srpski ožiljci” obećavao je mnogo, svetsku slavu, kule i gradove. Da li je to na kraju ispalo baš tako ili se sve završilo beogradskom premijerom?
– Nikada se u ovom poslu nisam bavila obećanjima i retko ih slušam. Gledam da najbolje uradim svoj deo posla, i to je to. Ne mogu da se bavim pitanjem šta je i da li je obećavao reditelj ili producent. Svi rade svoj posao kako misle da je najbolje. Ja sa tim nemam veze. Ovoj ulozi sam prišla kao i svakoj drugoj i bilo je dobro i zanimljivo iskustvo. A i takozvana svetska slava se ne obećava niti se zbog nje radi projekat.
Stara je priča da u svetu filma postoje lobiji? Da li su istinite priče da se do uloga dolazi i preko kreveta?
– Ja nemam mišljenje o tome. U svakom poslu postoje dobre i loše strane, dobri i loši ljudi i lobiji. Ljudi nalaze različita opravdanja za sopstveni neuspeh. Ako je neko dobio nepristojnu ponudu, verujem da je sam dao povod za to. A svaka ponuda može da se odbije. Mislim da treba više da se osvrnemo na činjenicu koliko u našoj zemlji ima dobrih, kvalitetnih, uspešnih glumaca i reditelja i da budemo ponosni na to, nego da se bavimo niskim strastima i starom, neistinitom pričom da svako ko je uspešan nije to stekao radom nego preko veze. Dosta više!
Član si Glavnog odbora Demokratske stranke. Da li je to na bilo koji način uticalo na tvoju karijeru?
– To nije povezano jedno s drugim i ne bi trebalo da bude. Nažalost, u Srbiji izgleda da nije tako. To što ljudi imaju predrasude da ako glumac ima veze sa politikom znači i da uloge dobija lakše je velika greška. Upravo je suprotno.
Da li si ikada svoju vezu sa politikom iskoristila u poslu?
– Nikada nikoga nisam iskoristila. Ne poznajem taj termin. A i ne vidim kako neko može to da uradi i zašto bi? Ja sam glumica i to je moja vokacija, moj posao, i imam sreću da se bavim onim što volim. Ako me neko posmatra na način da sam i pored toga član glavnog odbora stranke, to je isključivo njegov problem. To su dve različite stvari. I znam dobro zašto sam tu.
Da li si nekome nekad zapretila tom vrstom svog uticaja?
– Naravno da ne. A i samo kroz svoje uloge mogu da utičem na nekoga, da ih nasmejem, rastužim, da im se dopadnem ili ne. Nemam potrebu da utičem na bilo koji drugi način, a i ne želim.